Svakom čoveku može da se dogodi da se razboli i da jedno određeno vreme mora provesti u bolničkoj ustanovi. Ipak, korisno je i dobro znati, da postoje i alternativna rešenja, u smislu, da bolesna osoba može biti i u toplini svog doma i da joj tu bude pružena sva nega, lečenje i pomoć. Takva usluga naziva se kućno lečenje.
O čemu se tačno radi?
Naime, svi smo čuli da postoje negovateljice, odnosno, medicinske sestre, koje obilaze pacijente koji su, na primer, tek otpušteni sa bolničkog lečenja. Ako je neka lakša bolest u pitanju, i ukoliko ste pri tome, vezani za krevet, isto tako možete da koristite ove usluge. Primer za to je kada vas ukoči kičma i niste u mogućnosti ni da odete do toaleta.
Medicinske sestre i ostalo osoblje zdravstvene struke, koji rade na terenu, od izuzetne su važnosti za obolele ljude, zbog toga što je značajno lakše provoditi vreme u toplini svog doma, okruženi porodicom, nego u bilo kakvoj ustanovi.
Za vas je najvažnije da ćete dobiti negu kakva vam je potrebna, odnosno, ono što je prepisao vaš ordinirajući lekar specijalista.
Medicinske sestre mogu da vam aplikuju injekcije, tačno u određeno vreme i tada će se pojaviti na vašoj adresi. Takođe, dogovor može da bude i takav da uz bolesnika, medicinska sestra provodi čitavih dvadeset i četiri časa dnevno. Ovo je od bitne psihološke pomoći, jer je tu uvek neko ko pruža sigurnost, lepu reč, osmeh, kao i odgovore na sva pitanja koja se tiču zdravstvenog stanja.
Takođe, i članovima porodice je lakše, pošto se zna da bolest jednog ukućana pogađa sve, i remeti se čitav ritam funkcionisanja. I pored najbolje volje, porodica obično nema dovoljno vremena, usled brojnih obaveza i brzog tempa života, da se adekvatno posveti bolesnom članu porodice. A drugi razlog je svakako što ukućani nisu zdravstveni radnici koji mogu da pruže adekvatnu negu.
Pod redovnim uslugama medicinskih sestara koje rade na terenu, ubrajajaju se i davanje infuzije, stavljanje katetera, previjanje rana i mnogo toga još.
Primera radi, ako se bolesnik neadekvatno neguje, od ležanja mogu da se razviju rane na određenim delovima tela, i to stanje se naziva dekubit. Ono može da bude različito izraženo, pa postoje stepeni po kojima se to razvrstava. U početnom stadijumu, dekubit zahvata unutrašnja tkiva i na samoj koži nije vidljiv. Kada je bolest uzela maha, tada se javljaju otvorene rane na telu obolele osobe, što je veoma teško, bolno i zahteva pravilnu negu, da bi se sve to zaustavilo i lečilo.
Iz svih tih razloga, naša topla preporuka je angažovanje stručnog medicinskog osoblja, koje će na najbolji način prići pacijentu, u smislu da će pravilno davati terapiju, izvoditi vežbe i sve ostalo što je lekar naveo kao deo procesa lečenja. Osim toga, porodica će imati više vremena, i biće rasterećena jedne velike obaveze, a pri tome će znati da se bolesnik nalazi u sigurnim rukama, i to u sopstvenoj kući.
Ova praksa kućnog lečenja i nege, uzela je maha širom sveta, i aktuelna je i kod nas, zbog svih pogodnosti koje pruža.