Dokazi da su vrata od početka civilizacije igrala važnu ulogu u ljudskoj istoriji mogu se videti u najstarijim, najvećim i istorijski najvažnijim kulturama širom sveta.

Kroz istoriju, ljudi su koristili sigurnosna ulazna vrata različitih oblika i veličina. Vrata su oduvek postavljana kao barijera između spoljašnje i unutrašnje strane. Štaviše, vrata su prolaz ka spoljašnjosti, razgraničenje između privatnog i javnog, stranog i domaćeg.

Vrata kroz vreme – od Mesopotamije do danas

U početku, kada su ljudi još bili nomadi i tražili samo skromna privremena skloništa u potrazi za hranom, jedva da smo imali potrebu za ulaznim vratima. Potreba za zaštitom svog prostora pojavila se tek nakon što su narodi sveta odlučili da se nasele na nekom području.

Dokazi da su vrata od početka civilizacije igrala važnu ulogu u ljudskoj istoriji mogu se videti u najstarijim, najvećim i istorijski najvažnijim kulturama širom sveta. Grad  Vavilon, prestonica drevnog Sumera u južnoj Mesopotamiji između Eufrata i Tigra, bio je poznat po monumentalnim vratima u gradskim zidinama, visine 28 metara i širine 11 metara.

Drevni Rim je takođe bio poznat po svojim izvanrednim odbrambenim zidovima za koje se kaže da su takođe uključivali čak 37 vrata, kao i trijumfalne lukove i srednjovekovne pokretne mostove, koji su istovremeno funkcionisali kao vrata i mostovi. Ritual prolaska kroz vrata, razgraničenje „naših“ i „njihovih“, a na kraju i ovlašćenje (ili zabrana) ulaska, imali su važno simboličko značenje već u antici.

Naravno, istorija vrata seže i u Stari Egipat. Očuvane slike starog Egipta prikazuju arhitekturu vrata koja se koristila u to vreme. U početku su vrata bila sastavljena od komada drveta sa šarkama, dok je dizajn postajao sve složeniji. Razvoj gradova rezultirao je potrebom za gradskim kapijama; ovo je donelo i potrebu za zaštitom, što je rezultiralo rođenjem štitnika kapija i pre pronalaska brave.

Izum brave

Izum brave pratio je razvoj kucalica, a kasnije i zvona. Drevna vrata su najčešće bila od drveta ili kamena, pa čak i od bronze. Širom Evrope arheolozi su otkrili bronzana vrata, dok su se već u staroj Grčkoj i Rimu proizvodile različite vrste vrata, uključujući jednokrilna, dvokrilna, klizna, pa čak i preklopna vrata.

U Evropi, najstarija otkrivena vrata napravljena su od drveta. Iskopali su ih arheolozi u blizini Ciriha u Švajcarskoj. Bila su dobro očuvana i procenjene starosti oko 5.000 godina.

Vrata danas

Kako je vreme odmicalo, prirodni materijali u proizvodnji vrata su zamenjeni, zajedno sa tradicionalnim okovom i ključevima, koje su zamenili elektronski sistemi zaključavanja i druga moderna tehnologija. Danas su spoljna vrata u stambenim zgradama postala neprobojne barijere u stvarnom životu koje sprečavaju ulazak neželjenih posetilaca, nudeći zaštitu od spoljašnjih faktora kao što su promene temperature i buka. Baš iz tog razloga ih nazivamo sigurnosnim vratima.

Glavna uloga i funkcija sigurnosnih vrata

Bez trunke sumnje, može se tvrditi da su ulazna vrata i merilo razvoja, kao i stilskih i arhitektonskih trendova i drugih istorijskih promena.

Međutim, kroz istoriju, glavna funkcija sigurnosnih vrata se nije promenila sve do danas: da štite, ograničavaju ili dozvoljavaju ulazak i da obezbede privatnost. Mora se priznati da su ulazna vrata oduvek bila ne samo važan element zaštite, već i estetska i dekorativna komponenta.

Simbolika ulaznih vrata kroz istoriju

Ulazna vrata su oduvek imala važno simboličko značenje. Naime, ulazna vrata su prva i najosnovnija granica između nas i spolja. To nas spaja, ili razdvaja. To je razgraničenje između poznatog i nepoznatog, između njih i nas.

U prošlosti su pažljivo odabrana ulazna vrata imala za cilj da izazovu grandioznu senzaciju – pomislite samo na ulazna vrata zamaka i vila, kao i na palate, bazilike i katedrale.

Slično tome, današnja ulazna vrata svojom izdržljivošću, sjajem, sofisticiranom tehnologijom i prefinjenim dizajnom predstavljaju nepomične barijere između našeg ličnog prostora i spoljašnjeg sveta.

I danas volimo da se pokažemo prestižnim ulaznim vratima koja impresioniraju prolaznike i posetioce, emituju osećaj moći i sigurnosti, a imovini daju posebnu vrednost.

Vrata od punog drveta u drevnoj istoriji

Vrata od punog drveta prvo su korišćena u tvrđavama i utvrđenjima. Ova monumentalna vrata bila su masivna i po veličini i po težini i moralo je da ih otvara i zatvara nekoliko ljudi, ponekad čak i uz pomoć alata. Ovako velika i teška vrata bila su neophodna ne samo da izdrže navalu napadača – uprkos svojoj veličini, vrata su ostala najslabiji element utvrđenja – već i da bi izazvala strahopoštovanje, i kao svedočanstvo veličine naroda i vladara iza njih.

Danas, posebno u privatnim kućama, pojedinci se iz sličnih razloga odlučuju za velike ulaze od punog drveta – da bi impresionirali posetioce i odbranili provalnike neprobojnim ulazom, a da ne govorimo o osećaju luksuza i jedinstvenosti masivnih vrata. Zahvaljujući savremenoj tehnologiji i napretku u proizvodnji masivnih vrata, njihova zaštita više ne zahteva vojsku vojnika ili lakeja. Umesto toga, moderna vrata od punog drveta će se otvoriti potpuno automatski, bez ijednog dodira.

Savremeno doba

Tokom 19. i 20. stoljeća, stilovi sigurnosnih vrata mijenjaju se u zavisnosti od modnih trendova. Različiti materijali poput drva, metala i stakla koristili su se za stvaranje različitih izgleda. Jednostavnost i funkcionalnost postali su važni aspekti modernog dizajna vrata.

Danas postoji širok raspon stilova i materijala za ulazna vrata, od tradicionalnih drvenih vrata do modernih čeličnih ili aluminijumskih. Dizajn, sigurnost i funkcionalnost i dalje su važni faktori pri odabiru sigurnosnih vrata, a mogućnosti prilagođavanja su gotovo neograničene.