Kada biste pitali zdravog čoveka koliko ima želja, on bi verovatno mogao da nabroji barem dvadesetak, ako ne i više, jer onaj ko ne pati od neke bolesti, oseća da može sve da učini, svuda da stigne, sve da uradi… Za razliku od zdravih ljudi, kada biste ovo isto pitanje postavili bolesnoj osobi, ona bi vam odgovorila da ima samo jednu i jedinu želju, a to je da bude zdrava, da ozdravi.
Iz ovoga možemo da vidimo da je zdravlje stanje, ili bolje rečeno, blagostanje, koje ljudi ne umeju da cene, jer im je sasvim normalno da budu zdravi, to im je prirodno, dok bolest predstavlja neko odstupanje od normalnog toka života. To tako i jeste, osim što zdravlje ne bi trebalo uzimati zdravo za gotovo, da se tako izrazimo, jer svako može da se razboli u bilo kom trenutku, i onda pada u postelju, a to znači da mu nestaju sve želje i ostaje samo ova jedna, a to je da to stanje bolesti prođe i da ozdravi.
Mnoga medicinska stanja znače da će čovek morati da pretrpi neku operaciju, nakon koje se vraća normalnom životu, uz neka ograničenja. Na primer, operacija kičme svakako ostavlja posledice, tako da će takav pacijent morati da pazi za ceo život koji teret podiže, kakve pokrete pravi, koliko dugo sedi, kako spava noću, tj. u kom položaju i mnogo toga još.
Ovakve bolesti se nazivaju hroničnim, i one traju kroz ceo život, nikada se ne mogu iskoreniti, tako da se čovek vrati u neku svoju normalu u kojoj je bio pre tog stanja. Hronična bolest je stanje koje se podnosi, i prati, uz pomoć lekara i lekova, drži se pod kontrolom, i u remisiji. Remisija znači stanje oporavka, tako da kada dođe do pogoršanja, onda se mora brzo reagovati i uvesti adekvatna terapija, koja će zaustaviti progresiju bolesti.
Često se tada dešava da ljudi moraju na bolničko lečenje. Boravak i lečenje kod kuće nije nikako isto kao i lečenje u bolničkoj ustanovi i to iz mnogo razloga.
Prvi i osnovni, jeste što je čovek u bolnici okružen medicinskim osobljem, koje može da pritekne u pomoć u svakom trenutku, ako se stanje pacijenta pogorša i to naglo. Kada bi čovek bio kod kuće, u ovoj nemiloj situaciji, morao bi da pozove hitnu pomoć i da sačeka da kola i ekipa stignu, a to može da potraje od petnaest minuta do pola sata, na primer, što nekada može da bude i kasno i kobno. Kada je pacijent u bolnici, odmah se alarmira dežurni lekar i pristupa se adekvatnom tretmanu, kako bi se zaustavio napad koji je nastupio.
Osim toga, bitno je da se napomene, da se stanje pacijenta prati iz dana u dan, iz sata u sat.
Važni su i bolnički kreveti, koji su jako udobni, imaju više funkcija, pa se mogu dovesti u onaj položaj koji najviše odgovara pacijentu. Na primer, taj položaj može da bude poluležeći, ili čak postoji funkcija da oboleli sam rukuje krevetom uz pomoć daljinskog upravljača i namešta kako on želi.