Tromboza predstavlja proces formiranja krvnog ugruška, i to unutar krvnog suda. Kada se tromb formira, onda dolazi do ometanog kretanja krvi kroz organizam i samim tim može doći do mnogih komplikacija. Prema mestu nastanka razlikuju se venska i arterijska tromboza. Venska tromboza se može primetiti kod mnogih osoba na njihovim donjim ekstremitetima. Noga ili noge su im jako crvene, bolne i sa velikim otokom. Ove osobe uglavnom boluju od poremećaja koagulacije krvi, odnosno trombofilije, nekog oblika maligniteta ili imaju sistemski lupus.
Arterijska tromboza dovodi do oštećenja organa i tkiva. U tom slučaju dolazi do smanjene oksigenacije i protoka krvi kroz određenu regiju. Posledice mogu biti veoma ozbiljne, i to moždani udar, infarkt i gubitak ekstremiteta. Ukoliko sumnjate da imate trombozu zakažite pregled kod vaskularnog hirurga ili specijaliste kardiologije, a oni će vas uputiti koje analize je potrebno da odradite. Arterijska tromboza se može videti kod pacijenata koji se leče od povišenog krvnog pritiska, koji imaju povišene vrednosti holestorola i triglicerida, ali i kod onih pacijenata koji se leče od dijabetesa.
Značaj analize D – dimera
D dimer predstavlja mali proteinski fragment koji nastaje kada se tromb rastvara u organizmu. On se nalazi u malim koncentracijama u krvi, sem onda kada telo stvara i razgrađuje tromb. Analize će pokazati da li je u vašem organizmu prisutna tromboza ili ne. Uvećan rezultat može ukazivati na prisustvo tromboze, ali i na neka druga stanja, pa ne treba biti isključiv. To mogu biti tumori, infekcije ili neka bolest jetre. D dimer cena analiza zavisi od laboratorije do laboratorije, ali u suštini ona se kreće od 1800 – 2200 dinara. Kada je u pitanju analiza D – dimera cena ne treba biti razlog da ne odradite potrebne rezultate, jer mnogi domovi zdravlja to rade bez ikakve naknade.
Kod mnogih starijih pacijenata njegova koncentracija može biti povećana, ali kod nekih možemo dobiti i lažno pozitivne rezultate. Ovo se može dogoditi kod osoba koje imaju visoke koncentracije reuma faktora. Kada se desi veliko odudaranje dobijenog rezultata i kliničke slike, preporuka je da se odrade i dodatni dijagnostički pregledi. Postoje različite metode određivanja parametara u bolnicama i laboratorijama, i oni mogu koristiti različite jedinice i načine merenja. Zato se preporučuje da, ukoliko je potrebno pratiti određenu bolest, analize treba vršiti uvek na istom mestu.
Faktori rizika za nastanak tromboze i njeno lečenje
Faktori rizika za nastanak venske tromboze su nasledni poremećaji zgrušavanja krvi, kao i produžena nepokretnost usled povrede ili hirurške intervencije. Trudnoća, korišćenje oralnih kontraceptivnih pilula, gojaznost, pušenje, maligna stanja i srčana slabost, takođe mogu dovesti do nastanka tromboze. Zapaljenska bolest creva, starost preko 60 godina i dugotrajno svakodnevno sedenje, mogu biti okidači za vensku trombozu. Faktori rizika za nastanak arterijske tromboze su pušenje, povišen krvni pritisak, poremećaj srčanog ritma, gojaznost, povišene vrednosti holesterola, dijabetes, fizička neaktivnost, kao i povišena koncentracija faktora koagulacije.
Lečenje može biti hirurško ili medikamentno, a to zavisi od kliničke slike pacijenta i njegovih nalaza. Lakši slučajevi arterijske tromboze leče se medikamentima, a ukoliko je u pitanju akutna tromboza, onda se lečenje sprovodi hirurškim putem. Duboka venska tromboza se leči intravenskom primenom rastvora heparina, dok se hirurški ređe leči. U većini slučajeva leči se injekcijama heparina koji se primaju u akutnoj fazi tromboze. Kada se radi o trombozi površnog venskog sistema, lečenje je najčešće hirurško, ali može biti i medikamentno kod lakših slučajeva.